+43 (1) 982 41 21

Telefonische Auskunft

Hütteldorferstraße 46, 1150 Wien

barrierefrei: Hütteldorferstraße 44

Ordinationszeiten: Mo-Fr von 8-12, Mo+Do von 13-18 und Di+Mi von 14-19

Telefonzeiten enden 30 Minuten vor unseren Ordinationszeiten

Termin stornieren
Termin buchen

Okidači alergija i netolerancije

Alergija je prekomerna reakcija imunog sistema nakon višekratnog kontakta sa supstancama koje prepoznaje kao strane i potencijalno opasne, tzv. alergene (najčešće proteine). Sklonost takvoj reakciji je genetski nasleđena i može biti izazvana raznim uticajima sredine.

Intolerancije koje nisu uzrokovane imunološkim faktorima (posebno hranom) nazivaju se intolerancije. Ovo se može desiti, na primer, kada telu nedostaje određeni enzim da razgradi hranu ili da je prenese kroz crevni zid. U slučaju pogrešne kolonizacije tankog creva (DDFB, SIBO) bakterijama debelog creva mogu se javiti i simptomi slični onima izazvanim intolerancijom.

Da biste saznali da li imate alergiju, netoleranciju ili preosetljivost na određene supstance, zamolite svog lekara da vas uputi na alergijski test u naš centar za alergije.

Rezervišite termin.

Okidači alergija

Tipični okidači alergija

Polen (pollen drveća, trava i korovskih biljaka)

Alergija na polen izazvana je najmanjim biljnim česticama u vazduhu, polenom. Alergija na polen je najrašireniji oblik alergije.

Polen drveća (npr. breza i jasen), kao i grmlje, vrste trava i žitarica (npr. raž), ili čak bilje (npr. pelin i ambrozija) mogu izazvati alergiju na polen.

Kada fini cvetni prah dođe u kontakt sa sluzokožom u nosu ili očima, može doći do pojave alergije na polen. Tada imunološki sistem reaguje na inače bezopasan polen drveća, trava ili bilja. Posebno u proleće i leto, kada sve u prirodi počne da cveta, ovo se manifestuje kao svrabež, crvenilo očiju, hronični curenje nosa, osipi na koži, a ponekad i astma. Pacijenti koji imaju simptome tek u jesen treba da pomisle na alergiju na polen bilja (npr. pelin i ambrozija). Mnogi alergičari ne izlaze iz kuće tokom sezone letenja polena, jer je za mnoge ljude rizik od tih alergijskih simptoma prevelik.

Međutim, ne treba dozvoliti da vam životnu radost oduzmu alergije, već treba primeniti odgovarajuće mere kako biste se borili protiv njih. Mnogim pacijentima pomaže simptomatska terapija sa kapima za oči/nos ili tabletama antihistaminika. Specifična imunoterapija (vakcinacija) u mnogim slučajevima može značajno ublažiti simptome.

Aktuelne informacije o letenju polena možete pronaći na www.pollenwarndienst.at

Rezervišite termin.
Sporama buđi

Sporama buđi u vazduhu takođe mogu izazvati alergije na disajne puteve. Obično su odgovorne spore koje se šire kroz vazduh.

Najčešći plesni u spoljašnjem vazduhu su Alternaria i Cladosporium, dok se unutar prostorija češće nalaze Penicillium i Aspergillus. Spore buđi mogu izazvati ne samo alergijski rinitis i konjunktivitis, već i astmu.

Unutar prostorija, najvažnija mjera je sanacija buđi. Takođe, simptomatska terapija sa kapima za oči/nos ili tabletama antihistaminika može pomoći.

U odabranim slučajevima, specifična imunoterapija može biti korisna i potrebna.

Aktuelne informacije o letu spora buđi možete pronaći na sajtu www.pollenwarndienst.at

Rezervišite termin.
Grinje (hausstaubgrinje, skladišne grinje)

Napadi kijanja, svrbež u grlu, crvene oči: često uzrok ovih simptoma nisu biljni poleni, već kućne prašinaste grinje.

Kućne prašinaste grinje žive uglavnom u vlažnoj i toploj klimi, pa su dušeci i posteljina, kao i plišane igračke, tepisi i zavese, popularna mesta za njihov boravak. Osobe sa alergijom na grinje najčešće pate od hroničnog curenja nosa (posebno noću i ujutro), osipa na koži ili astme.

Mere za smanjenje broja grinja, kao što su novi zaštitni pokrivači za dušeke, posteljina za alergičare, specijalni usisivači itd., mogu pomoći. Oni koji primene sve ove mere često mogu ponovo spavati bez tegoba. Ako simptomi postanu jači, lekovi (antihistaminici ili nosne kapi sa kortikosteroidima) mogu pružiti olakšanje.

Često je specifična imunoterapija (alergijska vakcinacija) korisna, jer nelečena alergija na kućnu prašinu može dovesti do trajnih tegoba ili čak do hronične astme.

Bilo da se radi o sanaciji grinja, simptomatskoj terapiji ili alergijskoj vakcinaciji, ovde možete online rezervisati termin za razgovor sa našim stručnjacima.

Rezervišite termin
Hrana (npr. mleko, jaje, gluten/pšenica, soja, orašasti plodovi)

Posebno u uzrastu dojenčadi i male dece, alergije na hranu (npr. na mleko ili jaje) nisu retke. Međutim, i u odraslom dobu mogu se javiti alergijske reakcije na hranu.

Simptomi alergije na hranu često se javljaju na koži u obliku osipa (urtikarija), otoka (angioedem) ili crvenila. Znaci alergije mogu se takođe pojaviti kao problemi sa probavnim sistemom, poput proliva, bolova u stomaku, nadutosti, mučnine i povraćanja.

Ako je osoba sa alergijom hipersenzitivna, što znači da vrlo male količine alergena mogu izazvati intenzivne reakcije, u lošim okolnostima može doći do problema sa disanjem ili alergijskog šoka (anafilaksije).

Ako alergija na kravljje mleko ili belance jajeta nastane u ranom detinjstvu, postoji velika verovatnoća da će se povući do školskog uzrasta. Međutim, kada je u pitanju alergija na orašaste plodove (npr. lešnik, indijski orah, orah), kikiriki ili seme (npr. susam), ili ako alergija počne u odraslom dobu, prognoze nisu povoljne i postoji mala verovatnoća da će se alergija povući. Isto važi i za celijakiju, hroničnu upalu tankog creva kao reakciju imunološkog sistema na gluten (pšenica, raž, itd.).

Precizna dijagnoza alergije na hranu, odgovarajuća terapijska dijeta i izdavanje i obuka za upotrebu hitnog kompleta (koji obično sadrži antihistaminik, kortikosteroid i adrenalin olovku) su veoma važni i ponekad životno neophodni.

Prvo će lekar u razgovoru pokušati da utvrdi početak simptoma i na taj način identifikuje moguće alergene. Korišćenje dnevnika ishrane takođe može biti korisno u ovom procesu. Nakon toga sledi ciljana dalja dijagnostika pomoću kožnog testa (Prick-test, Prick-to-Prick test) i uzimanja krvi (određivanje specifičnih IgE za određene namirnice). Ponekad je takođe korisna komponente dijagnostika (molekularna dijagnostika).

Rezervišite termin.
Dlaka životinja (npr. mačka, pas, konj)

Kod alergija na životinjsku dlaku, oboleli zapravo ne reaguju direkt na dlake životinja, već na određene proteine koji se nalaze u ljuskama kože, pljuvački ili urinu, a koji na kraju ostaju vezani za dlake životinja. Ovi delovi se zatim oslobađaju u okolinu putem dlaka. To može izazvati alergijsku reakciju kod osoba koje su osetljive na te supstance.

Obično se kod alergije na životinjsku dlaku preporučuje trenutna separacija od životinje kao mera. Međutim, mnogim vlasnicima kućnih ljubimaca je teško da zamisle život bez svog voljenog ljubimca. Ako simptomi nisu još uvek uznapredovali, mogu se primeniti druge mere kako bi se alergija stavila pod kontrolu. U određenim slučajevima može se preporučiti i specifična imunoterapija („vakcinacija“).

Alergija na mačke je najčešća alergija na životinjsku dlaku. Alergen (Fel d1) se ne nalazi direktno na dlakama, već je to proteinski materijal koji se nalazi u pljuvački i drugim telesnim tečnostima mačke. Ovaj protein se zatim prenosi pljuvačkom na dlake i tamo se osuši. Trenutno se sprovode studije koje istražuju mogućnost vakcinisanja mačaka kako bi se smanjila proizvodnja alergena.

Alergije na pse su ređe. Prema novijim studijama, ne postoje takozvane hipoalergene rase pasa koje bi bile pogodna za osobe sa alergijama. Međutim, količina alergena može značajno da varira od jednog psa do drugog. Takođe, postoje specifični alergeni za pse (Can f5), koji se nalaze samo u sekretu prostate mužjaka, a mogu se ukloniti kastracijom.

Alergije na konje sve više rastu. Alergeni se šire na velike udaljenosti i mogu izazvati simptome čak i na relativno velikoj udaljenosti od konjušnice. Međutim, najveća izloženost je u samim štalama. Pored alergena koji potiču od konja, tu se mogu pronaći i druge alergijske čestice (npr. grinje, spore buđi, polen sena i trave).

I zečevi i drugi glodavci mogu izazvati alergije. Alergen se uglavnom nalazi u njihovom urinu. Novije, ređe alergije opisuju se i na reptile ili njihovu hranu (poput skakavaca). Takođe, ljudi mogu biti alergični i na ptice, kao što su papagaji ili zlatni kanarinci.

Najefikasnija terapija i dalje je alergenska apstinencija, tj. izbegavanje kontaktiranja sa životinjama u slučaju postojeće alergije na te životinje. Pored simptomatske terapije (antihistaminici itd.), u određenim slučajevima može se preporučiti i specifična imunoterapija („vakcinacija“).

Rezervišite termin
Otrovi insekata (npr. pčela, osa)

Za osobe sa alergijama, već jedan ubod pčele ili ose može imati ozbiljne posledice i bez brze pomoći i hitnog lečenja može postati životno ugrožavajuća pretnja. Koliko god da je alergija na insektne otrove opasna, ona je ujedno i vrsta alergije koja se može vrlo uspešno lečiti.

Otrov pčela i osa (ređe od bumbara i stršljenova, još ređe od komaraca, muva i mrava) može biti okidač za alergijske reakcije.

Pri tome može doći do pojačane oteklina na mestu uboda (lokalna reakcija), do koprivnjače (urtikarije), pa sve do oteklina na licu i u predelu grkljana, kao i problema sa disanjem. U najgorem slučaju, može se razviti životno ugrožavajući anafilaktički šok.

Osnovno, testiranje na alergije nema smisla ako prethodno nije došlo do uboda i ako nisu postojali nikakvi simptomi. Ako osoba razvije teške alergijske reakcije na ubode insekata koje prevazilaze samo lokalnu reakciju na koži (npr. osip, probleme sa disanjem, probleme sa cirkulacijom itd.), tada je testiranje na alergije preporučljivo. Posledica toga može biti izdavanje hitnog seta (koji sadrži antihistaminik, kortizon i adrenalin olovku) ili početak specifične imunoterapije (AIT). Međutim, samo pozitivno testiranje na alergiju (tzv. senzibilizacija) bez prethodnih reakcija na ubode insekata nije pouzdano, jer ne može pružiti prognozu u vezi sa sledećim ubodom. Takođe, čak i kod čiste lokalne reakcije (dakle, pojačane oteklina na mestu uboda), testiranje nije potrebno, jer to (sa ili bez pozitivnog alergijskog testa) ne predstavlja povećan rizik za sistemsku reakciju tela (kao što su problemi sa cirkulacijom, disanjem itd.) pri sledećem ubodu. Ako se radi samo o lokalnoj reakciji, dovoljna je lokalna terapija (kreme) ili uzimanje antihistaminika. Izuzetak od ovoga čine pacijenti sa ponovljenim jakim lokalnim reakcijama i čestim ubodima, koji značajno utiču na njihov kvalitet života. U ovom slučaju, nakon pozitivnog alergijskog testa, može se razmotriti i specifična imunoterapija (AIT).

Rezervišite termin
Lekovi (npr. antibiotici i lekovi protiv bolova)

Nisu sve reakcije na lekove i alergije. Ako imate sumnje ili želite da se posavetujete sa lekarom, možete online rezervisati termin sa jednim od naših lekara.

Neželjene reakcije na lekove javljaju se relativno često. Međutim, samo mali deo tih reakcija odgovara pravoj alergijskoj reakciji. Tokom razgovora sa lekarom, biće utvrđeno koji je lek u pitanju (molimo vas da ponesete pakovanje leka ili zabeležite ime leka), da li je on mogao biti uzročnik reakcije i da li je dalja ispitivanja smislena ili moguća.

Nisu svi lekovi dostupni za testiranje! Na primer, krvni testovi su dostupni samo za nekoliko lekova (npr. neki antibiotici). Takođe, testiranje kože može se obaviti samo za određene lekove koji su za to pogodni (npr. penicilini, cefalosporini, lokalni anestetici).

Testiranja na lekove obavljaju se nakon prvobitnog razgovora, na jednom (ili više) posebno zakazanih termina. Pre nego što se izvrši testiranje kože, trebalo bi da ne uzimate antialergijske lekove (ako je to moguće) najmanje 3 dana, jer oni mogu sprečiti alergijsku reakciju i time iskriviti rezultate testa.

Rezervišite termin
Kontaktni i profesionalni alergeni (npr. boje, metali, mirisi)

Kontaktna alergija označava alergijsku reakciju koja nastaje kada telo dođe u kontakt sa određenom supstancom ili materijalom, koji se zatim naziva kontaktni alergen.

Lokalna ekcema na rukama uzrokovana nakitom koji sadrži nikal, ekcemi na rukama zbog latex rukavica, kožne reakcije kod frizera – ovo je samo deo mogućih kontaktnih alergija ili alergijskih bolesti izazvanih radnim uslovima.

Mnogi materijali koji se koriste u svakodnevnom životu mogu izazvati kontaktne alergije. To mogu biti kako prirodni materijali, tako i hemijski ili sintetički proizvedene supstance. Potrebno je detaljno ispitivanje kako bi se procenila relevantnost uzročnog alergena i kako bi se uvele specifične mere izbegavanja ili terapije.

Lečenje se sprovodi s jedne strane kroz ciljano izbegavanje uzročnog materijala, a s druge strane kroz lokalno lečenje (terapija ekcema), pri čemu je neophodno otkriti uzrok pomoću epikutantestiranja. Alergijska kontaktna ekcema su relativno česte bolesti koje obično nestaju same od sebe kada se izbegne kontakt sa alergenom. Međutim, ako uzročni kontaktni alergen nije identifikovan ili izbegnut, dolazi do ponovljenih epizoda bolesti i povećanog patološkog stresa. Zbog toga su pažljiva dijagnostika i izbegavanje alergena od ključnog značaja.

Epikutantestiranje se obavlja tek nakon prvobitnog lekarskog razgovora, na tri posebno zakazana termina.

Rezervišite termin

Tipični okidači za intolerancije mogu uključivati

Netolerancija na laktozu

Laktostna intolerancija je nesnošljivost na mlečni šećer (laktozu) zbog nedostatka enzima koji je odgovoran za njen razgradnju. Simptomi često uključuju bolove u stomaku, osećaj nadutosti i proliv. Dijagnoza se postavlja pomoću H2 disajnog testa, koji meri količinu vodonikovog gasa u dahu, što je znak nesvarenog mlečnog šećera u crevima.

Za razliku od alergije na mleko, laktostna intolerancija se temelji na nedostatku specifičnog enzima (laktaze). Sama laktoza se ne resorbuje i dolazi do debelog creva, gde lokalne bakterije razgrađuju laktozu. Ovim procesom nastaju gasovi i kiseline u crevima, što može izazvati značajne smetnje, kao što su bolovi u stomaku (ponekad kolikasti), nadutost i vodeni proliv.

Ključna za dijagnozu je detaljna anamneza. Vođenje dnevnika ishrane može biti veoma korisno u ovom procesu. Dijagnoza se može potvrditi putem testa tolerancije na laktozu ili pomoću H2 disajnog testa.

Da biste saznali da li postoji alergija ili intolerancija na određene supstance, obratite se svom lekaru koji će vas uputiti na razgovor u alergološki centar. Lekar će zatim zajedno sa vama planirati potrebna i za vas relevantna ispitivanja.

Rezervišite termin
Malapsorpcija fruktoze

Fruktozna malapsorpcija, takođe poznata kao intolerancija na voćni šećer, označava smanjenu sposobnost tela da apsorbuje fruktozu (voćni šećer). Konzumiranje hrane koja sadrži fruktozu može izazvati bolove u stomaku, nadutost i proliv.

Uzrok fruktozne malapsorpcije leži u poremećaju transportnog sistema GLUT-5, koji kod zdravih ljudi omogućava apsorpciju fruktoze iz tankog creva. Kada dođe do poremećaja u apsorpciji, fruktoza iz hrane prelazi u dublje delove creva, gde je razgrađuju bakterije. Pri tom nastaju velike količine vodonikovog gasa, ugljen-dioksida i kratkolančanih masnih kiselina, što može izazvati bolove u stomaku, nadutost i proliv.

Vođenje dnevnika ishrane, uz naknadno nutricionističko savetovanje, može biti od velike pomoći. Fruktozna malapsorpcija se dijagnostikuje pomoću H2 disajnog testa.

Ako patite od retke forme nasleđene (hereditarne) fruktozne intolerancije (koja se obično dijagnostikuje u detinjstvu), ovaj test ne sme se sprovoditi.

Da biste saznali da li postoji alergija ili intolerancija na određene supstance, obratite se svom lekaru koji će vas uputiti na razgovor u alergološki centar. Lekar će zatim zajedno sa vama planirati potrebna i za vas relevantna ispitivanja.

Rezervišite termin
Intolerancija na sorbitol

Sorbit se često koristi u industriji hrane kao zamena za šećer. Kod intolerancije na sorbit, dolazi do smanjene apsorpcije sorbita kroz creva u krv. Neresorbovani sorbit se u crevima razgrađuje pomoću bakterija, što dovodi do proizvodnje vodonika (H2). Ovaj gas može izazvati bolove u stomaku, nadutost, osećaj punosti i proliv.

Vođenje dnevnika ishrane, uz naknadno nutricionističko savetovanje, može pružiti važne naznake o mogućoj sorbitnoj intoleranciji. Dijagnoza se postavlja pomoću H2 disajnog testa.

Da biste utvrdili da li postoji alergija ili intolerancija na određene supstance, obratite se svom lekaru koji će vas uputiti na razgovor u alergološki centar. Lekar će zatim zajedno sa vama planirati potrebna i za vas relevantna ispitivanja.

Rezervišite termin
Bakterijski rast tankog creva (test glukoze)

Kod bakterijske pogrešne naseljenosti tankog creva, bakterije se nakupljaju u ovom delu probavnog sistema, gde obično ne bi smele da se nalaze. Zbog toga bakterije prerano razgrađuju sastojke hrane, što dovodi do stvaranja gasova. Tipični simptomi uključuju nadutost, proliv i gubitak težine.

Bakterije su obično prisutne u određenim delovima creva, gde imaju važnu ulogu u varenju i imunološkoj odbrani. Međutim, kada se "pogrešne" bakterije nakupe u prevelikom broju na pogrešnom mestu u crevima, može doći do problema (bakterijska pogrešna naseljenost, SIBO = Small Intestinal Bacterial Overgrowth). Posebno šećer (glukoza) tada prerano razgrađuju ove bakterije, stvarajući gasove u crevima (npr. vodonik, H2). To može izazvati različite simptome, kao što su nadutost, osećaj punosti ili proliv.

Anamneza je često vrlo nespecifična. Nije uvek moguće povezati određenu namirnicu sa simptomima. Zbog toga je dijagnostika putem H2 disajnog testa važna. Ako test bude pozitivan, nakon konsultacije sa gastroenterologom može se sprovesti obnova crevne flore (obično uz pomoć antibiotika).

Često je važno pre nego što se uradi glukozni test isključiti laktostnu intoleranciju ili fruktoznu malapsorpciju, jer i oni mogu biti uzrok bakterijske pogrešne naseljenosti tankog creva.

Da biste utvrdili da li postoji alergija ili intolerancija na određene supstance, obratite se svom lekaru koji će vas uputiti na razgovor u alergološki centar. Lekar će zatim zajedno sa vama planirati potrebna i za vas relevantna ispitivanja.

Rezervišite termin
Netolerancija histamina (deficijencija diamin oksidaze)

Histamin je prirodna supstanca u telu koja se nalazi u mnogim namirnicama (npr. vinima, vrstama sireva, salami, konzerviranim proizvodima). O histaminskoj intoleranciji se govori kada osoba reaguje na male količine histamina unetog hranom sa reakcijama netolerancije.

Posebno bogata histaminom su hrana u čijoj proizvodnji učestvuju mikroorganizmi. U organizmu, histamin se razgrađuje pomoću enzima diaminoksidaze (DAO). Ako dođe do nedostatka ovog enzima ili neravnoteže između histamina i DAO, tada se govori o histaminskoj intoleranciji.

Histaminska intolerancija može izazvati brojne različite simptome, kao što su glavobolje, crvenilo i svrab kože, osećaj vrućine, umor, vrtoglavicu, poremećaje u ritmu srca i ubrzan rad srca, poteškoće sa disanjem, začepljen ili curenje nosa, kao i probavne smetnje (proliv, bolovi u stomaku, nadutost), kožne osipe i druge simptome.

Ako patite od jednog ili više tipičnih simptoma histaminske intolerancije, preporučuje se da prvo vodite dnevnik ishrane tokom otprilike 2 nedelje i da to podelite sa našim timom za ishranu. Uz to, krvni test može biti koristan, putem kojeg se može odrediti koncentracija histamina i aktivnost DAO enzima u serumu.

Da biste utvrdili da li postoji alergija ili intolerancija na određene supstance, obratite se svom lekaru koji će vas uputiti na razgovor u alergološki centar. Lekar će zatim zajedno sa vama planirati potrebna i za vas relevantna ispitivanja.

Rezervišite termin